Nisu potrebne hiljade reči da bi se objasnilo koliko je svet postao užasno mesto za život. Dovoljno je samo da bacimo pogled na haos koji nas okružuje, smrknuta lica na ulicama i nebrigu za sve ostalo, osim za same sebe.
Međutim, ponekad je dovoljan samo jedan kratak snimak da nas podseti kako iskonska dobrota još uvek postoji.
Dok je jednog jutra išao u školu kroz Grozni, glavni grad Čečenije, dečak po imenu Ibrahim ugledao je dva psa lutalice kako kuliraju pored puta, po hladnom zimskom danu.
Mogao je da nastavi svojim putem, kao što to svakoga dana rade hiljade ljudi, koji pored napuštenih životinja prolaze kao pored turskog groblja.
Umesto toga, prišao im je i zagrlio ih.
Pritom, nije znao da ga neko posmatra sa prozora obližnje zgrade. Nije znao ni da će nekoliko trenutaka kasnije postati simbol nečega što se danas sve ređe viđa.
Kako piše The Dodo, snimak je ubrzo postao viralan, a ljudi koji poznaju Ibrahima nisu bili nimalo iznenađeni njegovim postupkom.
Porodični prijatelji opisali su ga kao izuzetno pažljivog i dobrog dečaka, koji rado pomaže drugima, čak i kada nema nikakvu obavezu da to čini.
Ovaj video nije osvojio internet samo zato što je simpatičan, već nam je privukao pažnju jer nas je podsetio na nešto što smo gotovo zaboravili.
Psi često vide ono što ljudi propuste
Većina vlasnika pasa makar jednom je izgovorila rečenicu da njihov ljubimac bolje procenjuje ljude od njih samih.
Naravno, psi ne poseduju neku magičnu sposobnost da kao rentgenom pročitaju nečiji karakter.
Međutim, izuzetno dobro prepoznaju govor tela, ton glasa, način na koji im neko prilazi i čitav niz sitnih signala koje ljudi često ni ne primećuju.
Zbog toga vrlo brzo razlikuju osobu koja dolazi sa strahom, nervozom ili agresijom, od nekoga ko prilazi sa iskrenom željom da ostvari kontakt.
Možda upravo zato prizori poput ovog deluju toliko prirodno.
Na snimku nema nepoverenja, nema opreza i nema potrebe za dokazivanjem.
Dva psa jednostavno obožavaju pažnju deteta koje im prilazi bez skrivene namere i bez očekivanja bilo čega zauzvrat.
Ponekad su upravo životinje te koje nas podsete koliko su jednostavne stvari u životu zapravo najvažnije.
Kada je dobrota postala vest
Možda je najtužniji deo cele priče činjenica da je ovakav prizor danas postao nešto nesvakidašnje.
Živimo u vremenu kada mnogo češće čitamo o napuštenim životinjama, zlostavljanju, trovanjima i ravnodušnosti, nego o ljudima koji zastanu da pomognu nevinom biću.
Surovost nije postala pravilo, ali je postala dovoljno česta da nas više ne šokira onoliko koliko bi trebalo.
Sa druge strane, običan čin dobrote danas ume da izazove reakcije desetine hiljada ljudi širom sveta.
To možda najviše govori o vremenu u kojem živimo.
Jedan zagrljaj neće rešiti problem pasa lutalica, niti promeniti odnos društva prema napuštenim životinjama.
Ipak, može da posluži kao podsetnik da empatija još uvek nije nestala i da iza turobne svakodnevice i dalje postoje ljudi koji umeju da zastanu i pokažu malo nežnosti i pažnje.
A ponekad je upravo to dovoljno da nekome popravite dan.
Bilo da je reč o čoveku, psu, ili nekom drugom živom biću.
Izvor: thedodo.com
Mace nisu samostalne koliko mislimo: U Švedskoj se zanemarivanje kažnjava po džepu, čak i zatvorom
