Nekada su se fudbal i muzika sretali u pabovima ispred stadiona, na tribinama ili u kombijima bendova koji su vikendom putovali na gostovanja svog kluba. Danas se njihove priče prepliću i na dresovima koje igrači nose kada istrče na teren.
Na Ostrvu, kolevci modernog fudbala, ta veza traje gotovo koliko i rokenrol. Još od modsa i teddy boysa, preko skinheada, punka i heavy metala, pa sve do britpopa i Madchestera, bendovi i navijači često su delili iste pabove, iste boje i isti osećaj pripadnosti.
Zato nije neobično što su mnogi muzičari svoju ljubav prema klubu nosili jednako ponosno kao i gitaru ili mikrofon.
Ipak, nije malo iznenađenje kada se na dresu jednog bivšeg premijerligaša pojavi logo Death Row Records, izdavačke kuće koja je devedesetih promenila istoriju hip-hopa i lansirala albume izvođača poput 2Paca, Dr. Drea i Snoop Dogga.
Kako prenosi Swansea Bay News, velški Swansea je tokom letnje turneje u Austriji nosio posebno dizajniran crno-beli dres, na čijoj se prednjoj strani nalazio upravo logo kultne etikete.
Reč je o jednokratnom izdanju koje nije bilo namenjeno prodaji. Dresovi su korišćeni samo tokom pripremnih utakmica, a potom su završili na humanitarnoj aukciji, dok će klub za novu sezonu predstaviti potpuno drugačijeg glavnog sponzora.
Ova saradnja nije nastala slučajno. Death Row Records danas je u vlasništvu Snoop Dogga, koji je u međuvremenu postao i jedan od suvlasnika Swanseaja, pa je spoj hip-hop etikete i velškog fudbalskog kluba dobio sasvim novu dimenziju.
Kada muzika obuče fudbalski dres
Na prvi pogled, ovakav prizor deluje neobično, ali fudbal i muzika zajedno dišu gotovo koliko postoji i rokenrol.
Ljubitelji fudbalske estetike pamte saradnju West Hama i Dr. Martensa, koja nije bila samo marketinški potez, već prirodan spoj istočnog Londona, radničke klase, Oi! scene i navijačke kulture.
Steve Harris nikada nije krio ljubav prema West Hamu, baš kao ni članovi Cockney Rejectsa, Cock Sparrera i The Business, čija je muzika decenijama rasla uz isti klub, isti kraj grada i istu tribinu. Neki su čak i himnu kluba, u zapankerisanoj verziji, svojevremeno izveli i u kultnoj emisiji Top Of The Pops.
Tome je doprineo i sam Dr. Martens, brend koji je od šezdesetih godina postao gotovo univerzalni simbol rok subkultura: od skinhead i Oi! scene, preko punka, pa sve do brojnih drugih muzičkih žanrova. Dovoljno je setiti se i čuvenih ogromnih čizama koje Elton John (inače verni navijač Watforda) nosi u filmskoj adaptaciji Tommyja, dok izvodi vanvremenski hit benda The Who – “Pinball Wizard”.
Istovremeno, martine su tokom sedamdesetih i osamdesetih bile gotovo nezvanična uniforma britanskih tribina, sve dok ih nije potisnula casual kultura, koja je između ostalog nastala i kao način da navijači, picnuti u poznate brendove, budu manje uočljivi policiji.
St. Pauli: Klub koji je prigrlio alternativnu kulturu
Ako postoji klub koji je tu vezu podigao na još viši nivo, onda je to St. Pauli. Hamburški klub odavno je prerastao sportske okvire i postao simbol punk, hardcore i alternativne scene.
Na Millerntoru pred utakmice odzvanja “Hells Bells” grupe AC/DC, tribine pevaju “You’ll Never Walk Alone”, a majice i dresovi sa čuvenom lobanjom i ukrštenim kostima nose se daleko izvan fudbalskih stadiona.
Veza sa norveškim Turbonegrom gotovo je legendarna. Prvi Turbojugend chapter nastao je upravo u St. Pauliju, koji je vremenom postao i svojevrsna svetska prestonica ovog pokreta tj. fan kluba.
Svakog leta ovde se održava Weltturbojugendtage, međunarodno okupljanje fanova benda, dok je Turbonegro objavio i posebnu St. Pauli verziju pesme “I Got Erection”, koja počinje provokacijom na račun Hanse Rostock, jednog od najvećih rivala hamburškog kluba.
Više od običnog sponzora
Baš zato je logo Death Row Recordsa na dresu Swanseaja toliko zanimljiv. Ne zato što je reč o još jednom logotipu na grudima igrača, već zato što pokazuje koliko su granice između muzike, sporta i pop kulture danas gotovo izbrisane.
Saradnja West Hama i Dr. Martensa nastala je iz zajedničke kulture, dok je priča o St. Pauliju i Turbonegru izrasla iz istog sistema vrednosti, koji je jedan fudbalski klub pretvorio u globalni simbol alternativne scene.
Na prvi pogled, Death Row Records i Swansea pripadaju potpuno različitim svetovima, ali upravo zato pokazuju da se muzika i fudbal danas mogu spojiti na načine koji su do pre samo nekoliko decenija delovali nezamislivo.
Nekada su se bendovi i navijači pronalazili u zadimljenim pabovima, na koncertima i stadionima.
Danas se njihovi svetovi sreću i na fudbalskom dresu, pa nije nemoguće da ćemo uskoro gledati još poneki logo koji smo do juče vezivali isključivo za omote ploča i zidove prodavnica vinila.
