Ako ste ikada zagrebali malo dublje ispod površine punka i HC-a, velike su šanse da su se Bad Brains u nekom trenutku našli na vašem gramofonu, plejlisti ili polici sa diskovima.
Četvoricu afroameričkih muzičara iz Vašingtona, ključne aktere u definisanju zvuka američkog hardcorea, mnogi i danas pogrešno vezuju isključivo za Njujork i CBGB scenu.
Pre nego što su postali jedna od najuticajnijih punk grupa svih vremena, svirali su jazz fusion inspirisan bendovima poput Mahavishnu Orchestra.
Onda ih je “strefio” punk i više ništa nije bilo isto.
Kako su Bad Brains promenili hardcore zauvek
Njihova kombinacija punka, hardcorea, reggaea, funka, metala i rastafarijanske filozofije zvučala je kao da dolazi iz neke paralelne dimenzije. Mada, možda i jesu došli sa druge planete, kakav su brutalan mjuz pravili.
U centru svega stajao je H.R, jedan od najharizmatičnijih, najnepredvidivijih i najluđih frontmena koje je alternativna muzika ikada videla.
Na vrhuncu forme radio je salto skokove unazad na bini, skakao po monitorima i ponašao se kao da ga pokreće neka viša sila.
Kasnije će snimiti vokale za pesmu “Sacred Love” preko slušalice zatvorskog telefona, dok je služio kaznu zbog optužbe povezane sa gandžom.
Zato možda i nije toliko iznenađujuće što jedna od najluđih priča iz istorije Bad Brainsa uključuje H.R.-a zalepljenog za stolicu.
Da, dobro ste pročitali – čak i “sedeći”, njihov hardcore punk je zvučao najmoćnije na svetu. Verovatno zato što ih je pokretao P.M.A. tj. Positive Mental Attitude (pozitivni mentalni stav), filozofija kojom su se vodili tokom čitave karijere.
Zašto je H.R. nastupao zalepljen za stolicu
Kako prenosi Dangerous Minds, tokom jednog perioda u 80-im, publika je mogla da prisustvuje veoma neobičnom prizoru.
Čovek poznat po tome da je jurcao po bini, skakao u publiku i radio salto, odjednom se pojavio pričvršćen za stolicu lepljivom trakom.
Što je još čudnije, ni ostatak benda u početku nije znao zašto.
Publika je pretpostavljala da je u pitanju neka nova provokacija ili performans. Kod Bad Brainsa, posebno u ranoj fazi njihove karijere, ništa nije delovalo nemoguće.
Međutim, to što je bio zalepljen za stolicu, nije značilo da je mirno sedeo. Naprotiv.
H.R. je nastavio da peva sa istom žestinom kao i ranije, propinjao se, borio sa trakama, naginjao stolicu i nekoliko puta tokom nastupa padao zajedno sa njom.
Sve je izgledalo kao potpuni raspad sistema, samo što je ovog puta haos bio vezan za komad nameštaja.
Na kraju je basista Darryl Jenifer odlučio da ga pita o čemu se zapravo radi. Odgovor je bio jednostavan: H.R. je imao kilu.
Kada se koncert nije otkazivao zbog kile
Umesto da otkaže koncerte, odlučio je da nastavi sa nastupima i pokuša da što više ograniči pokrete. Smislio je da ga tehničari i roudiji pričvrste za stolicu, kako ne bi nesvesno počeo da luduje po bini, kao po običaju.
Koliko je ta metoda zaista pomogla ostaje otvoreno pitanje, naročito kada se uzme u obzir da je tokom nastupa i dalje uspevao da se prevrće zajedno sa stolicom.
Međutim, priča govori mnogo o vremenu iz kojeg su Bad Brains potekli: to je bila era kada se koncerti nisu otkazivali olako.
Bendovi su spavali na podovima klubova, vozili se hiljadama kilometara u raspalim kombijima i često nastupali uprkos povredama, bolestima, ili potpuno suludim okolnostima.
Drugim rečima, u HC-u tog vremena nije bilo mnogo mesta za prenemaganje.
U bendu u kojem je pevanje preko zatvorskog telefona bio sasvim normalan način da se završi album, činjenica da je H.R. nastupao zalepljen za stolicu možda i nije toliko neverovatna.
To je jednostavno bio samo još jedan “običan” dan u istoriji moćnih Bad Brainsa, benda koji je promenio alternativnu muziku zauvek.
Izvor: dangerousminds.net
Nove majstorije iz kuhinje njujorške HC legende: Harley Flanagan sprema novi Cro-Mags album
