Krajem sedamdesetih, u mirnom kalifornijskom gradiću Hermosa Beach, jedna napuštena baptistička crkva dobila je prilično neobične stanare. Umesto sveštenika i vernika, u njenim hodnicima obitavali su klinci sa gitarama, pojačalima i gomilom progresivnih ideja koje se nisu previše dopadale lokalnim puritancima.
Među njima su bili Black Flag, Descendents, Redd Kross i ekipa koja će ubrzo osnovati Circle Jerks.
Nisu se okupili da bi provocirali vernike ili pravili nekakav satanistički performans. Jednostavno, trebalo im je mesto za probe, a prostor je bio jeftin. Neki od njih su tamo i živeli, dok su drugi dolazili da sviraju, piju pivo i otpadaju sa ekipom.
Ispostaviće se da će ta oronula zgrada postati jedna od važnih tačaka u istoriji američkog hardcore punka.
Crkva je podignuta 1924. godine, sa zvonikom i arhitekturom karakterističnom za španske misionare. Nakon što je broj vernika počeo da opada, prodata je 1973. godine, a novi vlasnici pokušavali su da joj pronađu komercijalnu namenu. Jedno vreme funkcionisala je kao prostor za umetnike i zanatlije, ali su problemi sa gradskim propisima i finansijama doveli do njegovog zatvaranja.
Krajem decenije zgrada je već bila prilično zapuštena. U njoj su se smenjivali umetnici, zanatlije, beskućnici i muzičari, a prostorije su izdavane za male pare. Prema istorijskom pregledu bloga South Bay History, koji je pripremio dugogodišnji arhivista lista Daily Breeze, Sam Gnerre, upravo su muzičari i umetnici ovom mestu dali jednostavno ime – The Church.
Black Flag, SST i klinci iz komšiluka
Greg Ginn je u crkvi imao prostor za svoju firmu SST, koja se prvobitno bavila elektronskom opremom, dok je Black Flag koristio druge prostorije za probe. SST će kasnije postati jedna od najvažnijih nezavisnih diskografskih kuća američkog andergraunda, objavljujući ploče bendova poput Bad Brains, Minutemen, Hüsker Dü i Sonic Youth.
U razgovoru za The Punk Site, Keith Morris se prisećao velikih plavih vrata crkve, prostorija u kojima su stvarali slikari i vajari, ali i činjenice da je gotovo svako mogao da uđe i zaviri šta se unutra dešava. Jedno vreme je i sam tamo živeo, u potkrovlju, za koje je plaćao oko 75 dolara mesečno.
Još jeftinije prošao je Ron Reyes, jedan od ranih pevača Black Flaga, koji je improvizovani smeštaj u crkvenom podrumu plaćao svega 16 dolara mesečno.
Među redovnim posetiocima bili su i momci iz Redd Krossa, tada još poznatih kao Red Cross, kao i članovi bendova The Last i Descendents. Braća Jeffrey i Steven McDonald, osnivači Redd Krossa, bili su praktično deca kada su počeli da se muvaju oko Black Flaga.
Steven McDonald je u intervjuu za Juice Magazine opisao da je Greg Ginn imao prostoriju za probe na spratu, dok su ostali bendovi koristili druge delove zgrade. Seća se i da su odnosi sa pojedinim umetnicima koji su tamo stvarali bili daleko od idiličnih.
Nekako logično, pankeri i hipici nisu se baš najbolje slagali, što ih nije sprečavalo da dele isti vazduh i uživaju u slobodi kakvu je teško bilo pronaći na drugom mestu. Taj prostor je posebno značio mlađim bendovima: em su dobili priliku da se druže sa svojim idolima iz Black Flaga, koji su već imali kultni status među lokalnim panksima i gledaju njihove probe, em im se ukazala šansa da se i oni popnu na improvizovanu binu.
Kako je jedna neuspešna audicija pomogla nastanku Circle Jerks
Jedna od najboljih priča iz crkve vezana je za nastanak legendarnih Circle Jerks. Krajem 1979. Keith Morris je već napustio Black Flag, a Redd Kross je tražio bubnjara. Na audiciju je došao Lucky Lehrer, muzičar sa ozbiljnim džez iskustvom, koji je za tadašnje pankerske standarde lupao nestvarno dobro.
Problem je bio što braća McDonald nisu bila naročito oduševljena njegovim stilom. Gitarista Greg Hetson smatrao je da je Lucky odličan, pa je neuspešna audicija dodatno narušila odnose unutar benda.
Morris je decenijama kasnije, prisećajući se tih događaja za Riot Fest, ispričao kako je sedeo u hodniku crkvenog podruma, cirkao pivo i pažljivo posmatrao šta se dešava. Ubrzo su se on, Hetson i Lehrer povezali, a sa basistom Roger Rogersonom osnovali Circle Jerks.
Njihov debi Group Sex iz 1980. godine, sa 14 pesama spakovanih u nešto više od 15 minuta, postao je jedan od ključnih albuma američkog HCa i inspiracija brojnim mlađim bendovima.
U The Church se nisu okupljali samo bendovi koji su prašili beskompromisni hardcore. Kod The Last bio je mnogo izraženiji uticaj šezdesetih, garažnog roka i melodičnog punka, dok su Redd Kross od početka pokazivali sklonost ka pop kulturi i nešto drugačijem pristupu muzici.
Međutim, baš taj miks različitih ljudi, muzičkih uticaja i progresivnih ideja predstavljao je važan začin lokalne scene, koja je nedugo potom eksplodirala poput muzičke atomske bombe i svoj uticaj raširila daleko izvan malog kalifornijskog gradića.
Crkva koju je sačuvala filmska kamera
Dobar deo atmosfere tog vremena ostao je zabeležen u kultnom dokumentarcu The Decline of Western Civilization iz 1981. godine, koji je režirala Penelope Spheeris.
Film prati tadašnju punk scenu Los Anđelesa, a među bendovima koji se pojavljuju su Black Flag, Circle Jerks, Germs, X, Fear i drugi. U njemu se mogu videti i prostorije crkve, uključujući i pomenuti podrum u kojem je boravio Ron Reyes.
Međutim, treba istaći jednu važnu činjenicu: Henry Rollins, koji će kasnije postati najpoznatiji pevač Black Flaga, nije bio deo “crkvene ekipe”. U vreme snimanja dokumentarca u mikrofon je režao Reyes, dok je Rollins u bend stigao tek kasnije.
Kako podseća Dangerous Minds, crkva je vremenom sve više privlačila pažnju policije, a sve glasnije žurke, svirke i okupljanja nisu naišle na odobravanje komšiluka. Pankeri su početkom osamdesetih postepeno napustili zgradu, koja je nastavila da propada, a srušena je 1985. godine.
Na njenim temeljima kratko je postojao skejt-park, a kasnije su prostor zauzeli ugostiteljski objekti. Jedan od restorana koji je tu poslovao pokušavao je da eksploatiše pankersku istoriju lokacije, sa posterima bendova i grafitima na zidovima.
Teško je zamisliti da su Greg Ginn, Keith Morris ili braća McDonald krajem sedamdesetih razmišljali o tome kako će jednog dana izgledati restoran na mestu njihove prostorije za probe. Imali su mnogo važnijih problema, poput nabavke novih žica, pojačala koja neće crći posle treće pesme i obezbeđivanja love za preživljavanje i sledeću svirku.
Crkve odavno nema, ali ploče koje su nastale u tom relativno uskom krugu istomišljenika i tada neshvaćenih čudaka i dalje se vrte na gramofonima širom sveta, održavajući plamen pobune među novim generacijama.
Izvori: DangerousMinds.net, South Bay History, ThePunkSite.com, JuiceMagazine.com, RiotFest.org
