Jediina stvar koja je u životu stvarno izvesna je smrt. Neki veruju u reinkarnaciju, neki u večni život na onom svetu, a neki jedva čekaju da se spasu muka od ovog zemaljskog.
Međutim, ne postoji osoba koja se nije makar jednom u životu zapitala šta se dešava posle smrti. Problem je u tome što niko zapravo ne zna.
Svaki pokušaj da se objasni svodi se na pretpostavke, lična iskustva i teorije koje više govore o nama i našim verovanjima, nego o onome što dolazi posle.
Svaki odgovor je, u najboljem slučaju, pokušaj da se objasni nešto što ne možemo da proverimo.
Zato su iskustva ljudi koji su se našli na granici, i vratili se, možda najbliže što imamo nečemu što liči na uvid iz prve ruke. Ne potpuni, ali dovoljnom da uznemiri.
Jer izgleda da se sve ne gasi odjednom.
Šta se dešava kada srce stane
Istraživanja ljudi koji su preživeli srčani zastoj godinama se vrte oko iste ideje, prenosi Vice.
Srce stane, počinje reanimacija, telo je u krizi, ali svest ne nestaje nužno u istom trenutku.
Neki od tih ljudi kasnije opisuju prostoriju, razgovore i detalje, sa preciznošću koja ne ostavlja mnogo prostora za slučajnost.
Uključujući i trenutak kada neko u prostoriji izgovori rečenicu koja sve završava: “Vreme smrti”.
Svedoci sopstvene smrti
Prema istraživanjima koja je vodio Sam Parnia, lekar intenzivne nege i direktor istraživanja reanimacije u okviru NYU Langone Health, preživeli pacijenti često opisuju osećaj odvojenosti od tela, ali i sposobnost da prate šta se dešava oko njih.
Iako se u tom trenutku smatra da su ostali bez svesti.
Neki govore o svojevrsnom “pregledu života”, drugi o čudnom miru, ali ono što se ponavlja u ovim svedočenjima jeste osećaj da su, na neki način, i dalje prisutni.
Istraživači naglašavaju da ova iskustva ne spadaju u klasične kategorije na koje se obično svode: halucinacije, snovi, ili posledice lekova.
Obrasci koje su uočili razlikuju se od svega toga.
A onda dolazi deo koji dodatno komplikuje stvari.
Mozak i dalje radi kada bi sve trebalo da je gotovo
Tokom reanimacije, kod određenih pacijenata beleže se skokovi moždane aktivnosti: talasi povezani sa svesnim procesima, pamćenjem i percepcijom.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da se takvi obrasci mogu pojaviti i do sat vremena nakon početka oživljavanja.
Drugim rečima, nešto u mozgu može i dalje da funkcioniše, dok telo prolazi kroz stanje koje većina smatra krajem.
Parnia ove nalaze opisuje kao moguće prve tragove onoga što ljudi nazivaju iskustvom bliskim smrti.
Naravno, lako je ovu priču pretvoriti u jezivu anegdotu. Priče o zagrobnom životu uvek dobro prolaze.
Međutim, ono što je ovde zapravo zanimljivo nije mistika, nego granica.
Srčani zastoj baca telo u haos: kiseonik opada, lekovi ulaze u sistem, sve je pod pritiskom.
U takvim uslovima i sećanja mogu da se izobliče.
Ipak, uprkos svemu tome, neki ljudi opisuju stanje svesti koja traje duže nego što bi trebalo.
Što nas vraća na onu rečenicu sa početka teksta.
Kada doktor proglasi “vreme smrti”, to za sve u prostoriji znači kraj.
Ali ova istraživanja otvaraju neprijatnu mogućnost da, za neke ljude, te reči dolaze u trenutku kada nešto u mozgu još uvek nije stalo i kada su i dalje mentalno prisutni.
Izvor: Vice.com
“Da li ste mrtvi?”: Pomalo jeziva aplikacija postala hit u Kini
