Remiks danas deluje kao nešto što se podrazumeva, tačnije većina klinaca koji danas sluša muziku verovatno nije ni čula original određene stvari koja im se vrti na sluškama. Svaka pesma ima svoju klupsku verziju, edit za radio, ili produženi miks za dižejeve.
Međutim, ideja da se život numere ne završava onog trenutka kada je snimljena, mnogo je starija od savremene elektronske scene.
Muzika nikada nije bila statična forma. Još u vremenu narodne tradicije, pesme su se prenosile sa kolena na koleno, menjale oblik i dobijale nova značenja, u zavisnosti ko ih izvodi i gde se slušaju.
Ono što danas zovemo remiksom zapravo je samo moderna verzija tog procesa. Uzimanje postojećeg materijala i njegovo preoblikovanje u nešto drugačije, a da ipak sadrži deo originala.
Ipak, kao praksa u savremenoj muzici, remiks ne počinje u klubovima Njujorka, ili na ludim partijima na Ibici.
Kako piše Dangerous Minds, njegova prava priča počinje na sunčanoj Jamajci, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Kako je Jamajka promenila način na koji slušamo muziku
U to vreme, reggae scena nije funkcionisala kao većina muzičkih scena širom sveta, koje su se oslanjale na bendove i klasične nastupe.
Umesto toga, razvijala se oko producenata i sound system kulture, gde je publika muziku doživljavala kroz didžejeve tj. selektore i njihove studijske eksperimente.
Velika producentska imena, kao što su Lee “Scratch” Perry, Ruddy Redwood i King Tubby počeli su da razmišljaju o pesmama kao o nečemu što može da se prilagođava kontekstu.
Različiti klubovi tražili su različitu energiju, pa su tako nastajale takozvane “version” trake. U pitanju su bile varijacije postojećih pesama, često sa uklonjenim vokalima i naglašenim ritmom, ili basevima napanjenim do daske.
U početku su to bile jednostavne izmene, ali kako je tehnologija napredovala, menjala se i ambicija.
Efekti poput eha, reverba i delaya počeli su da se koriste ne samo kao dodatak, već kao osnovni alat za transformaciju zvuka.
Pesma je prestajala da bude fiksna forma i počinjala da živi novi život u studiju, svaki put kada bi neko od ovih majstora ponovo zavrteo traku.
Do kraja sedamdesetih, te “verzije” više nisu bile samo alternativne varijante originala, već potpuno nova autorska dela.
Od “version” traka do rođenja remiksa
U tom trenutku, ono što je nastalo iz reggae i dub kulture počelo je da utiče na druge scene i muzičke žanrove.
Pre svega na rani disko, gde su didžejevi počeli da “produžavaju” trake i eksperimentišu sa sopstvenim verzijama pesama.
Upravo tada nastaje i termin koji danas uzimamo zdravo za gotovo: remiks.
Naziv se danas vezuje za dance muziku i globalnu muzičku industriju, koja uz pomoć moderne tehnologije i efekata beskonačno reciklira stare hitove i na njima mlati ogromne pare, puneći plesne podijume širom planete.
Međutim, svoje korene vuče iz jamajčanskih studija i potrebe da se muzika prilagodi prostoru, publici i trenutku.
Drugim rečima, pre nego što je (nažalost) postao standard, ponekad u nedostatku pravog talenta i ideje, remiks je bio alat.
A pre nego što je postao alat, bio je jednostavna ideja: da pesma nikada nije završena i da može da svira zauvek.
Baš kao što je Lee “Scratch” Perry to činio u svom čuvenom Black Ark studiju u vrelom Kingstonu.
Izvor: dangerousminds.net
