Ljudi su odavno navikli da lete preko pola sveta, ali granice koje su nekada delovale kao naučna fantastika, danas se polako sve više pomeraju. Ideja o letu bez zaustavljanja od Evrope do Australije zvuči kao epizoda iz nekog futurističkog romana, ali vrlo brzo bi mogla postati realnost.
Kako prenosi LADbible, avio-kompanija Qantas već godinama razvija projekat koji bi trebalo da omogući najduži komercijalni let na svetu.
Ruta između Londona i Sidneja trajala bi više od 20 sati, bez ijednog sletanja, čime bi se praktično spojile dve tačke na planeti koje su do nedavno delovale nepovezivo, bez pauze.
U pitanju je deo takozvanog Project Sunrise programa, koji podrazumeva ultra duge rute od preko 10.000 milja, uključujući i planirane letove između Sidneja i Njujorka.
Ono što ovu priču čini zanimljivijom od pukog rekorda u dužini leta, jeste iskustvo koje putnici mogu da dožive tokom puta.
Zbog kombinacije vremenskih zona, rute i dužine trajanja, postoji realna šansa da tokom jednog leta vidite izlazak sunca čak dva puta.
Dok većina ljudi jedva uspe da se izbori sa jednim jutrom posle dugog puta, ovde se dan bukvalno “ponavlja” pred vašim očima.
Kada se dan ponovi na 10.000 metara
Tokom ranijih testiranja upravo se to i desilo, što je dodatno podgrejalo ideju da ovakav koncept ima i simboličku težinu, a ne samo komercijalnu.
Naziv projekta, Project Sunrise, nije slučajan. Inspiraciju vuče iz Drugog svetskog rata, kada su postojali letovi između Australije i tadašnjeg Cejlona, današnje Šri Lanke, koji su trajali i do 30 sati.
Piloti su tokom tih iscrpljujućih misija zaista gledali dva izlaska sunca, leteći u uslovima koji su danas gotovo nezamislivi za komercijalni saobraćaj.
Ono što je tada bio ekstreman vojni napor danas se pretvara u komercijalni proizvod, samo uz daleko sofisticiraniju tehnologiju.
Ipak, iza cele priče ne stoji samo romantična ideja o produženom danu koji ćete provesti na nebu.
Let koji traje više od 20 sati otvara i neka mnogo konkretnija pitanja. Novi Airbus A350-1000 u svojoj ULR (Ultra Long Range) verziji biće prilagođen ovakvim rutama. Može da se pohvali kapacitetom od oko 230 putnika i modifikacijama koje omogućavaju duži boravak u vazduhu, bez dopune goriva.
Ali čak i uz tehnološke inovacije, ostaje pitanje kako ljudsko telo reaguje na toliko vremena provedenog u zatvorenom prostoru, bez pravog ritma dana i noći.
Koliko ljudsko telo realno može da izdrži?
Drugim rečima – kako će se organizam prilagoditi situaciji u kojoj praktično “preskače” vremenske zone i gubi osećaj za prirodni ciklus?
Jet lag u ovom slučaju nije samo nuspojava, već sastavni deo iskustva. Aviokompanije tvrde da rade na rešenjima koja uključuju prilagođeno osvetljenje, režime odmora i drugačiji raspored obroka.
Ovo bi trebalo da pomognu putnicima da lakše podnesu putovanje, ali to i dalje ostaje svojevrsni eksperiment.
Plan je da test letovi počnu uskoro, dok bi prve komercijalne rute mogle da zažive već tokom 2027. godine, ukoliko sve prođe po planu.
Ako se to dogodi, biće to trenutak kada će se granice komercijalnog letenja ponovo pomeriti, ali i trenutak kada će putnici morati da odluče koliko daleko su spremni da idu zarad kraćeg vremena putovanja, bez pauzi i presedanja.
U pokušaju da skratimo razdaljine, možda zapravo produžavamo ono što je već i te kako dugo.
Jer ideja da provedete skoro ceo dan zatvoreni u avionu, između dva izlaska sunca, zvuči impresivno na papiru, ali u praksi deluje kao iskustvo koje nije za svakoga.
Možda ga deo putnika doživi i kao svojevrsno mučenje u “čeličnoj ptici”.
Izvor: LADbible.com
Grad iz “Twin Peaksa” zaista postoji i izgleda kao da je izašao iz sna Davida Lyncha (VIDEO)
