Neki predmeti iz prošlosti danas više liče na rekvizite iz postapokaliptičnog filma nego na stvarne istorijske artefakte, a pritom su nastali sa najboljom mogućom namerom.
Jedan od njih je gas maska sa likom Miki Mausa, koju je tokom Drugog svetskog rata pomogao da razvije Walt Disney lično.
Na prvi pogled deluje kao rekvizit iz najgore noćne more. Velike staklene oči, gumena njuška i prepoznatljive okrugle uši automatski izazivaju nelagodu, posebno kada shvatite da nije u pitanju igračka za klince.
Ipak, početkom 1942. godine njena svrha bila je potpuno suprotna: da umiri decu koja su živela u strahu od mogućeg hemijskog napada.
Kako prenosi Vice, ideja je bila prilično jednostavna. Ako mališani već moraju da nose gas masku, možda će je lakše prihvatiti ukoliko podseća na njihov omiljeni lik iz crtaća.
Koliko god danas zvučalo neverovatno, ova priča najbolje pokazuje koliko je svet pre samo osam i po decenija bio drugačije mesto za život.
Strah od hemijskog rata bio je stvaran
Posle japanskog napada na Perl Harbor krajem 1941. godine i ulaska SAD u rat, američke vlasti ozbiljno su razmatrale mogućnost da bi hemijsko oružje moglo biti upotrebljeno i protiv civila.
Pokrenut je program razvoja gas maski za sve uzraste, od beba do odraslih, a isprva je bila planirana proizvodnja desetina miliona primeraka namenjenih stanovništvu.
Kako je rat odmicao, postajalo je jasno da je verovatnoća hemijskog napada manja nego što se u početku strahovalo, pa je ipak proizvedeno znatno manje maski nego što je prvobitno bilo planirano.
Na kraju se pokazalo da otrovni gas nije postao oružje kojim će se voditi rat protiv civila, ali početkom četrdesetih godina niko nije mogao da predvidi razvoj situacije.
Walt Disney je imao neobično rešenje
U januaru 1942. godine Walt Disney otputovao je u Vašington na sastanak sa predstavnicima civilne zaštite i stručnjacima za hemijsko ratovanje, kako bi se lično uverio dokle je stigao projekat koji je podržao.
Gas maska dobila je velike okrugle uši, njušku i ogromne staklene oči kako bi podsećala na Miki Mausa, a teško je ignorisati paradoks ove ideje.
Predmet koji danas mnogima izgleda zastrašujuće, tada je zamišljen kao način da se deci olakša suočavanje sa nečim mnogo strašnijim.
Na kraju je u Sjedinjenim Državama proizvedeno svega oko hiljadu primeraka.
Prema podacima Akron History Centra, maske je proizvodila kompanija Sun Rubber iz Akrona, koja je tokom Drugog svetskog rata izrađivala gumenu opremu za vojsku i civile. Većina primeraka nije sačuvana, pa se danas preostale Miki Maus gas maske čuvaju u muzejskim zbirkama i predstavljaju pravu retkost.
Velika Britanija razvila je i sopstvenu verziju, namenjenu deci uzrasta između godinu i po i četiri godine.
Istorija ponekad piše veoma bizarne priče
Iz današnje perspektive teško je poverovati da je neko ozbiljno smatrao kako će maska koja podseća na Miki Mausa umiriti klince, ali ovo je samo još jedan dokaz koliko je svet tada bio u strahu.
Nema ništa lepo u ratu, niti su ljudi pokušali da ga učine zabavnim. Samo su probali da pronađu način da najmlađima objasne nešto što ni odrasli nisu mogli da razumeju.
Srećom, gas maske nikada nisu morale da posluže svrsi zbog koje su nastale, jer se taj strašan scenario nikad nije obistinio.
Zato danas deluju kao neobičan istorijski kuriozitet, ali i podsetnik da su čak i najpoznatiji simboli bezbrižnog detinjstva, u najmračnijim periodima istorije, mogli da završe na mestima na kojima ih niko ne bi očekivao.
Izvor: Vice.com, akronhistorycenter.org
