Pet sati ujutru, 20. maj 1937. godine. Negde na frontu nedaleko od španskog grada Ueske, britanski dobrovoljac razgovara sa saborcima kada odjednom odjekuje pucanj.
Metak ga pogađa u vrat. Pada na zemlju, krv mu navire iz usta, a ljudi oko njega pokušavaju da shvate da li je uopšte živ.
Taj čovek bio je George Orwell, pisac koji će nekoliko godina kasnije svetu ostaviti “Životinjsku farmu” i “1984“, dva dela bez kojih je danas gotovo nemoguće govoriti o totalitarizmu, propagandi i političkoj kontroli, koje smo do pre par dana mogli da iskusimo iz prve ruke.
Međutim, tog majskog jutra nije bilo ni Velikog Brata, ni Ministarstva istine, ni životinja koje preuzimaju farmu. Postojali su samo rovovi, fašistički snajperista i metak koji je za nekoliko milimetara mogao da promeni istoriju književnosti.
Pisac koji nije želeo da posmatra fašizam iz fotelje
Orwell je u Španiju stigao krajem 1936. godine, nekoliko meseci nakon izbijanja građanskog rata, a svoja iskustva sa fronta i političkih sukoba kasnije je detaljno opisao u knjizi “Kataloniji u čast“, objavljenoj 1938. godine. Na jednoj strani nalazile su se snage generala Francisca Franca, podržane od nacističke Nemačke i fašističke Italije, a na drugoj španska Republika i njeni raznorodni saveznici.
Među republikancima bili su komunisti, socijalisti, anarhisti i brojni dobrovoljci iz drugih zemalja. Svi su se borili protiv Franca, ali nisu svi imali istu predstavu o društvu koje bi trebalo da nastane posle pobede.
Orwell se priključio miliciji POUM-a, revolucionarne marksističke organizacije koja se protivila staljinizmu. Umesto da rat prati sa bezbedne distance, završio je na Aragonskom frontu, u rovovima u kojima su hladnoća, vaške, loša oprema i beskrajno čekanje često bili veći deo svakodnevice od samih borbi.
Ipak, ono što će u Španiji naučiti o politici pokazalo se podjednako važnim kao ono što je naučio o ratu.
U Barseloni je tokom maja 1937. prisustvovao oružanim sukobima između različitih frakcija republikanskog pokreta. Ljudi koji su formalno bili na istoj antifašističkoj strani počeli su da pucaju jedni na druge, dok su propagandni obračuni postajali sve brutalniji.
Nedugo potom Orwell se vratio na front.
Metak u vrat i lekarska prognoza koja se nije ostvarila
Kako podseća Vice, Orwell je 20. maja 1937. pogođen dok je razgovarao sa drugim vojnicima. Zora je bila naročito opasno vreme dana za podizanje glave iznad grudobrana, jer su se siluete vojnika jasno ocrtavale na nebu koje je postajalo sve svetlije.
U pomenutoj knjizi “Kataloniji u čast” opisao je trenutak pogotka kao snažan električni udar, praćen bljeskom i potpunom zbunjenošću, a isprva gotovo da nije osećao bol.
Metak je prošao kroz vrat, opasno blizu karotidne arterije, i oštetio jednu glasnu žicu. Pogodak koji je lako mogao da bude smrtonosan Orwell je, neverovatnom srećom, preživeo.
Jedan od ljudi koji su mu pritekli u pomoć bio je američki dobrovoljac Harry Milton. Prema njegovom kasnijem svedočenju, Orwellova visina od oko 188 centimetara, ali i navika da proviruje iznad zaklona, učinile su ga posebno izloženim neprijateljskim snajperistima. Milton mu je pružio prvu pomoć dok se čekao transport. Njegovo svedočenje sačuvano je u arhivskoj građi koju opisuje Hoover Institution.
Orwell je potom prebacivan u nekoliko vojnih bolnica, a tek osam ili devet dana kasnije lekar je detaljnije pregledao njegovu povredu.
Lekari su prognozirali da više nikada neće moći da govori
Dijagnoza nije bila ohrabrujuća: jedna glasna žica bila je paralizovana, a lekar mu je saopštio da mu se glas neće vratiti.
Za čoveka koji će postati jedan od najvažnijih pisaca 20. veka, to je sigurno bila prilično jeziva prognoza.
Srećom, doktor nije bio u pravu.
Orwell je oko dva meseca jedva uspevao da govori glasnije od šapata, a zatim mu se glas vratio prilično naglo, zahvaljujući tome što je druga glasna žica nadoknadila funkciju oštećene. Ostale su i druge posledice: bolovi u ruci, povređeni nervi i delimična utrnulost prstiju pratili su ga mesecima.
U svojoj knjizi kasnije je zapisao da su ga svi u bolnici uveravali kako je čovek koji preživi metak, koji ga je pritom pogodio u vrat, neverovatno srećan.
On je, međutim, smatrao da bi još veća sreća bila da ga metak uopšte nije pogodio. Da li postoji bolji orvelovski odgovor?
Pobegao od Francovih metaka, ali i od Staljinovih pristalica
Ranjavanje je značilo da je došao kraj Orwellovom ratovanju, ali ne i susretu sa političkim nasiljem.
Kada se posle lečenja vratio u Barselonu, saznao je da je POUM zabranjen, a njegovi pripadnici izloženi hapšenjima i progonu. Organizaciju za koju se borio protiv fašizma sada su njeni politički protivnici sa republikanske strane predstavljali kao neprijateljsku i izdajničku.
Orwell i njegova supruga Eileen morali su da napuste Španiju, strahujući od hapšenja.
Bilo je to iskustvo koje će duboko uticati na njegovo razumevanje propagande. Uvideo je koliko brzo politička organizacija može da bude proglašena neprijateljem, kako se javna istina menja prema interesima moćnijih i kako se protivnici uklanjaju čak i među ljudima koji se nominalno bore za isti cilj.
O svemu tome pisao je u knjizi “Kataloniji u čast”. Nije štedeo ni fašiste ni staljinističku represiju, a kritike sovjetskog komunizma bile su toliko nezgodne za tadašnje političke prilike, da je Orwellov dotadašnji izdavač odbio da je objavi.
Od španskih rovova do Velikog Brata
1945. godine objavljena je “Životinjska farma“, satirična priča o revoluciji koja završava novom tiranijom. Četiri godine kasnije pojavila se “1984“, roman o društvu u kojem vlast nadzire građane, prekraja prošlost i pokušava da kontroliše čak i ono što ljudi mogu da misle.
Bilo bi previše pojednostavljeno tvrditi da su te knjige nastale samo zahvaljujući Španskom građanskom ratu. Na Orwella su uticali i britanski imperijalizam, siromaštvo, uspon fašizma, staljinizam i iskustvo Drugog svetskog rata.
Međutim, Španija mu je pružila nešto što nijedna politička rasprava nije mogla: priliku da iz neposredne blizine vidi kako propaganda funkcioniše dok ljudi zaista ginu.
Zato Orwell nije bio prorok sa kristalnom kuglom. Nije morao da izmisli perfidne mehanizme političke kontrole: već ih je video na delu i to u vreme kada nije bilo današnje tehnologije, špijunskog softvera i kamera na svakom ćošku.
Danas, kada se u autoritarnim državama ponovo govori o neprijateljima naroda, kontroli medija, prepravljanju istorije i istini koju određuje vlast, teško je čitati “1984” kao priču o nekoj dalekoj, nezamislivoj budućnosti.
A zamalo da je nikada ne napiše, kada mu je jednog španskog jutra snajperski metak prošao kroz vrat. Nekoliko milimetara delilo ga je od sigurne smrti.
Dvanaest godina kasnije svet je upoznao Velikog Brata, za početak kao monumentalno književno delo, a nakon nekoliko decenija ta distopijska budućnost u mnogim zemljama postala je realnost.
Izvori: Vice.com, George Orwell – “Kataloniji u čast” (Homage to Catalonia), Hoover Institution, The Orwell Foundation, Cambridge University Press
Kako je Volkswagen kombi postao simbol kontrakulture: Od radnog vozila do Woodstock legende
